U Grivcu ima jedna lepa crkva. Blizu nje teče Gruža. Tu dolaze vernici iz više sela iz okoline. U tu crkvu sam nosio slavski kolač za Đurđevdan kada sam bio kod babe i dede u Barama, susednom selu.
U nekoj selidbi, pakujući stvari, nađem papir na kome piše da sam kršten u toj crkvi, ali da nisam upisan u crkvene knjige da roditeljima to ne bi napravilo problem i da sa tim papirom mogu da me upišu. Takva neka vremena.