Otac

Miodrag Vitošević 1936 – 2011

Ocu odseku nogu na VMA. Odem kod doktora. Kaže: “Imam ih 10 u sobi. Nikom nije ništa i svi kukaju. Jedino tvom ocu je zajebano, a on ćuti i trpi i sve ih teši. Odsekao sam gomilu ruku i nogu i ovo još nisam doživeo. Hrabar čovek. Moram da mu odsečem i drugu, ovu iznad kolena”.
Krenem kroz hodnik ka liftu, a hodnik se okreće. Nisam to nikad doživeo ni pre ni posle. Otac nije dao da mu seku prvu nogu. Govorio je da treba da mu stigne neka rakija iz Pirota sa travama i da će sve biti u redu. Lekar mi rekao da ako ga odvedem kući, umreće za par dana.
Tada sam mu prvi i poslednji put rekao da ga volim. Mislim da on ni meni ni svom ocu to nikad nije rekao. Tako nekako mi u Šumadiji. Onda je rekao: “Seci, ko joj jebe mater”. Tim rečima. Za drugu nogu je odmah rekao da rade šta misle da treba.
U početku mu se dešavalo da padne noću sa kreveta, ali nije dozvoljavao majci da me zove dok sam ne dođem ujutru da ga podignem.  Bio zajeban.
Odluči on da nauči da hoda sa protezama. Ode u rehabilitacioni centar na Banjici. Doktori mi kažu da nema šanse, momci sa dvadesetak retko uspevaju. On sa 70, ma ne može.
Stigla mu prva proteza, zateknem ga kad sam dośao kako vežba na razboju. Bio je ozaren. Takvog ga pamptim. Tada sam ga poslednji put video. Umro je od srčanog udara sutra ujutru.