Artiljerija TZ mi pisalo u vojnoj bukvici kada sam je preuzeo. Svi smo mi tada, kada smo sa petnaest godina išli na regrutaciju hteli da dobijemo autojedinicu. Položiš u vojsci vozački, dobiješ i c kategoriju za kamion, zadužiš neko vozilo i na konju si.
Međutim ne može vojska da ima samo vozače. Ne može svako da dobije autojedinicu, ali ja imam vezu. Otac mi oficir. Obeća mi on da ništa ne brinem, to ti je završeno.
Prošlo od regrutacije možda i godinu dana i mi dobijemo poziv da preuzmemo vojne bukvice. Ja u šoku. Artiljerija TZ. Pravo na telefonsku govornicu (nismo tada ni pomišljali da će jednog dana da postoje mobilni telefoni) i zovem oca.
– Mile dobio sam vojnu knjižicu. Piše artiljerija.
– Bravo, čestitam.
– Šta bre bravo, šta bi sa autojedinicom?
– Artiljerija ti je bolja. Nisi ti za kočijaša.
– Šta je ovo TZ?
– A, to ti je teška zemaljska. To je nešto najbolje u artiljeriji.
Spustim slušalicu. Mnogo kasnije ukapiram da nije hteo da pokrene vezu. Bio je u fazonu, ma ko te šiša, idi odradi svoje ko sva druga deca. Mislim da je mislio da je to dobro za mene. Možda je bio u pravu.
I da vam kažem nešto. Teška zemaljska nije bila laka.
 | ReplyForwardAdd reaction |