Deverika

Jednom se tast vratio sa pecanja i reče da ima dve lepe deverike. Pita me je l’ hoću. Naravno, rekoh. Evo ti ih u garaži, očisti i nosi. Ovo što sam napisao da se “jednom” vratio sa pecanja je jer ne znam kad je za koju ribu lovostaj, pa da mu ne napravim problem.
Izguglam par recepata da pokupim neke savete i evo kako je to ispalo.

A evo kako sam je spremio:
Isekao sam je sa obe strane na par milimetara razmaka da bi se sitne kosti dobro ispržile. Tada se ni ne osete dok se jede.

Deverika je riba iz porodice šarana i po mnogima je najukusnija riba naših reka. Mana joj je što ima puno sitnih kostiju, ali ako se spremi kako treba to nije nikakav problem.
Pošto smo već imali ručak za taj dan, samo sam pripremio ribu za sutra. Posolio sam je, pobiberio i premazao jabukovim sirćetom. Prenoćila je u frižideru. Sutradan sam je uvaljao u mešavinu pšeničnog i kukuruznog brašna. Više pšeničnog, a malo manje kukuruznog.

U tiganju sam zagrejao svinjsku mast da bude baš vrela. I to dosta masti. Kada sam ubacio ribu mast je bila malo preko pola ribe.

Ribu nisam okretao dok donja strana nije postala rumena. Malo je odignem viljuškom i zavirim ispod da vidim kako se peče. Kad je porumenela okrenem je. Nit se lepi za tiganj, nit se raspada.
Uz to je moja draga napravila krompir salatu sa dosta luka. Krompir je skuvala u ljusci pa oljuštila. Tako bude ukusniji i kad ga ljuštite kao da ima neku svoju masnoću. Salatu je zalila maslinovim uljem i jabukovim sirćem. Fantazija kako se sve to slaže.

I dok sve ovo pišem, sela je da ruča jer ne može da me čeka, a ja ne mogu dok ne završim sve ovo. Čujem je: Mmmm, kako je ovo dobro, ovo ti je najbolji ručak koji si napravio u poslednjih godinu dana.