Kipar

U dvadesetim kad putuješ sa društvom, sve je sjajno, ali ne znaš koliko je neponovljivo. U četrdesetim je fantastično. Beg od posla i vreme sa porodicom. Ne shvataš da to neće večno. Sa šezdeset uživaš u novim mestima i ljudima. Nije te briga šta će biti sutra. I da znate, nije važno gde putujete, nego s kim putujete.

Kipar

I tako, moja draga i ja, prosek iz ove treće dobi, odemo na sajt koji nudi jeftine letove i rezervišemo povratni let od Beograda do Kipra za sto osamdeset evra za dvoje.
Ako odavde rezervišete let preko sajta Kiwi, na kom najlakše možete da nađete jeftine letove, Kiwi će mi dati kredit od pedeset evra, a vama dvadeset evra vaučer za prvu rezervaciju. Svima dobro.
Kipar smo izabrali jer je među najjužnijim destinacijama na koje lete niskobudžetne kompanije, a kraj maja nam se oboma uklopio u poslovni raspored.

Larnaka
Logičan izbor zbog blizine aerodroma i našeg plana da autobusom obiđemo neke delove ostrva koji su nam se činili zanimljivim. Rezervisali smo apartman 400 metara od šetališta pored mora.

Nedaleko odatle su dugačke plaže sa peskom sitnim kao šećer u prahu. Pišu da je Kipar drugi u svetu po broju plaža sa plavim zastavama, odmah posle Hrvatske.

Apartman smo platili 500 evra za deset dana. Čist, opremljen, sve što nam treba. Tu su terasa i bazen. Odlično.

Sve vreme je bilo sunčano, oko 28 stepeni celzijusa. Temperatura mora 22 stepena.
Nismo pogrešili. Dobar smeštaj, odlične plaže, zanimljivi kafići i restorani, k’o na moru. Jedan bar restoran koji nas je privukao je TGI Fridays. Tu smo oko podneva išli na koktel. Naravno, u pitanju je happy hour.

Ambijent i osoblje za pohvalu.

Uveče smo najčešće išli u Savino Rock Bar. Dobra muzika, sto pedeset vrsta piva, dobra atmosfera i raspoloženje. Ono njihovo domaće pivo, Keo točeni od pola litre, je četiri ipo evra.

Ako se odlučite da letujete u Larnaki, ne sumnjam da ćete otkriti vaša omiljena mesta.

Prevoz
Na Kipru automobili voze pogrešnom stranom ulice. Levom. Zato pazite kad prelazite ulicu. Uvek pogledajte na obe strane pre nego što zakoračite. Pogotovo što su pešački prelazi retkost. To je jedan od razloga zašto nismo iznajmili auto. Drugi je što kad odemo negde, ne mili mi se baš da popijem sok. Treći, ne manje važan je što bez auta mnogo više hodamo.
Prvog dana smo prepešačili 17.550 koraka. Malo li je?

Pošto nigde ne žurimo, a i jeftinije je, odlučili smo se za autobuski prevoz. Na Guglu sam pročitao da je karta u Larnaki oko dva evra. Kad smo sleteli i prošli sve kontrole, vidim da naš autobus polazi za dva minuta. Nađemo stanicu, stignemo baš pred polazak, ali vozač nam za dve karte naplati osam evra. Da nam i račun, nije prevara. Autobusi su skuplji posle devet uveče.

Hobotnica
Onih dana kada smo ostajali u Larnaki, sam sam kuvao. Volim da kuvam, a žena ne voli da pere sudove pa smo se podelili, ja radim ono što volim, ona ono što ne voli. U proseku smo poluzadovoljni. Kad je pročitala ovaj tekst, odmah je podgrejala gotov pasulj iz konzerve i rekla: “Ti sad pereš sudove”. U prodavnici udaljenoj dvadeset metara kupili smo smrznutu hobotnicu. Osamsto grama za sedam ipo evra. Pre mnogo godina sam prvi put kupio hobotnicu i na internetu nađem recept, Hobotnica na hajdučki način. Posle mnogo opisa kuvanja, pečenja i dinstanja ide deo gde sve to prospete, zakoljete jagnje i ispečete ga na ražnju. Skratio sam recept:
Zaleđenu hobotnicu sam ubacio u kipuću vodu zajedno sa karfiolom i šargarepom. Kažu da nikako ne treba posoliti vodu, pa nisam. Kuvao sam je sat ipo. Izdinstao sam crni luk na maslinovom ulju. Dodao skuvanu hobotnicu isečenu na komade, povrće i začine, nalio malo vode u kojoj se sve to krčkalo još pola sata. Pred kraj sam sve to začinio sa malo belog luka.

Mi smo se za to vreme osvežili kiparskim pivom. Odlično je.  Evro i dvanaest centi u istoj prodavnici ako kupite paket od šest konzervi.

Istorija

Prvi ljudi na Kipar su došli pre 12.000 godina. Bili su to lovci sakupljači. Kako su doplovili do Kipra nikako mi ne ulazi u glavu. Zamislite da se u to vreme neko popne na nešto što pluta i da krene na pučinu ne znajući da li tamo negde nešto postoji i kada nabasa na ostrvo još i da ga nastani. Hrabri neki ljudi, pustolovi.
Kipar je dobio nezavisnost od Velike Britanije 1960. godine. Prvi predsednik Kipra je bio arhiepiskop Makarios. 1974. godine Turska je okupirala severni deo Kipra. Tada je preseljeno 150.000 kiparskih Grka i 50.000 kiparskih Turaka. 1983. Turska Republika Severni Kipar proglašava nezavisnost. Priznala ju je jedino Turska. Takvo stanje je i danas.

Larnaka, još po nešto

Finikudes šetalište je najatraktivniji deo Larnake. Sa jedne strane je istoimena plaža, a sa druge niz kafića i restorana.

Još malo istorije

Tvrđava u Larnaki je sagrađena u 14. veku. Nalazi se na obali mora na kraju Finikudes šetališta. Tvrđava je i muzej. Ulaz se plaća dva ipo evra.

Crkva Svetog Lazara je najznačajniji istorijski objekat u Larnaki i pripada vizantijskom nasleđu. Sagrađena je u devetom veku na mestu gde je 890. godine pronađen grob Svetog Lazara na kom je pisalo Lazar, Hristov prijatelj. Grob je ispod crkve.

Pored ove pravoslavne crkve je Vizantijski muzej.

Crkva je bogato ukrašena.

Aja Napa

Jednodnevni izlet do ovog, ne tako davno zabačenog ribarskog sela, je dobro provedeno vreme. Mesto se razvija u turistički raj posle turske invazije 1974. godine. Autobus u jednom pravcu putuje oko sat vremena i košta pet evra.
Otišli smo pravo na Nisi plažu koja je 2024. proglašena za najbolju plažu u Evropi.
Voda prohladna, ali smo se brzo navikli.
Očekivano za kraj maja. Talasi su bili sjajna zabava.

Nikozija

Jedini podeljeni glavni grad u svetu sa dve različite vremenske zone od kako su u turskom delu ukinuli letnje računanje vremena.
Kad smo sigli, iz autobusa u žurbi odemo u prvi kafić. Obavimo šta nas poteralo i naručimo pivo. Nešto mi flaša velika. 630 ml. Setim se mog prijatelja Ljube kad su ga pitali zašto ne uzme malo pivo da mu se veliko ne ugreje: “Meni se pivo nikad nije ugrejalo.”

Pešačka zona u ulici Ledras vodi pravo do graničnog prelaza.

Odmah posle ulaska u turski deo, poslastičari su nas ponudili da probamo odlične slatkiše. Nismo odoleli da ih ne kupimo.

Male uličice su načičkane prodavnicama hrane, nakita, odeće i obuće. Sve je jeftinije nego u grčkom delu.

Tu je i čuveni karavansaraj Bujuk Han.

Ovde smo ručali:

Naručili smo pirzolu, grilovane jagnjeće kotlete.

Sve na slici je koštalo 18,5 evra.
U povratku u grčki deo smo svratili na čuveni sladoled u Gelatiamo. Mala i neugledna porodična poslastičarnica sa fantastičnim sladoledom od pistaća.

Limasol

Udaljen je od Larnake 70 km. Svi veći gradovi, kao i Aja napa su povezani autoputevima. Autobusi su čisti i udobni.

Na izlasku iz Larnake prošli smo pored čuvenog akvadukta koji je izgradio Bekir paša u 18. veku po ugledu na rimske da bi doveo vodu sa izvora udaljenog 10 km.

Limasol se prostire kilometrima pored peščane plaže uz koju je šetalište Molos bogato ukrašen drvoredima palmi.

Stari deo grada je u blizini šetališta.

Na povratku nas je iznenadio autobus koji se nije zaustavio na našoj stanici jer je bio pun. Pre toga je prošao pored marine gde ulazi najviše putnika. Gradskim autobusom smo otišli na stanicu pre marine. Čekajući smo primetili da vreme za naš autobus na elektronskoj tabli stoji na 6 minuta i da se ne menja. Tek kasnije smo videli i datum 11. jul 22. Ipak je autobus za Larnaku brzo stigao poluprazan. I opet nije stao na stanici na kojoj smo ga propustili iz istog razloga. Ljudi su, baš kao i mi prethodno, gledali u neverici i mahali rukama. Što reče Homer Simpson: “Moramo biti lukavi kao lasice. To je jedino što nas odvaja od životinja. Osim od lasica”.

Hobotnica na drugi način

Na moru mora da se spremi hobotnica bar dvaput. Evo i drugog recepta:
Hobotnica se skuva, ubaci u rernu sa povrćem, prelije maslinovim uljem, začini se i ispeče. Gotovo.
PS: Ne zaboravite beli luk.
PS 2: Ako se malo zapričate krakovi mogu da se prepeku, al’ ne mari.

Plaža

Ne volimo da ceo dan sedimo na plaži. Obično sednemo u neki kafić, popijemo po piće, okupamo se i idemo dalje u neki obilazak ili na neku drugu plažu gde nećemo ostati dugo. Prvi put za deset godina, od kako smo u vezi, iznajmimo ležaljke. Suncobran i dve ležaljke su sedam evra.

Poneli smo i knjige. Počnem da čitam i shvatim da mi je do kraja ostalo samo nekoliko stranica. Šta da radim ceo dan? Rekoh ženi da idem u apartman po drugu knjigu. Kaže mi da donesem i dva hladna piva, kad već idem. Izlazim iz apartmana i mislim šta sam sve trebao da obavim. Pivo sam poneo, išao u toalet, to je to. Na pola puta nazad razmišljam kako je dobro što smo rešili da se izležavamo na plaži. Kupaćemo se, čitati… Šta čitati? Hajde nazad. Zbog knjige sam i išao.

Bamije

Ima tome desetak godina, kum, par prijatelja i ja išli na Dojran. Kuma naručila da joj donesemo bamije. Ne bih znao ni kako to izgleda da nisam izguglao. Ubismo se tražeći na nekoliko pijaca u raznim gradovima, ali ne nađosmo. Odem ja u našu već pominjanu prodavnicu, kad tamo sveže bamije. Ovo moram da spremim da probamo. Kilo oko tri evra.

Inače, ta naša prodavnica, Supermarket Petros, ispade osetno jeftinija od drugih u koje smo ulazili.

Mačke

Kažu da na ostrvu ima milion ipo mačaka, duplo više od stanovnika. Ne znam kako su ih prebrojali, ali srećemo ih na svakom koraku. U jednom malom parku imaju i svoj pansion.

Aerodromi

U grčkom delu Kipra postoje dva međunarodna aerodroma. Larnaka i Pafos. U turskom delu je aerodrom u blizini Nikozije i koristi se samo za letove iz Turske. Ima u blizini Nikozije još jedan aerodrom, ali je on napušten od 74. godine i nalazi se u zoni pod nadzorom UN. U Larnaku avioni sleću svakih nekoloko minuta.

Plažni bar

Jedan dan na ležaljkama je sasvim dovoljan. Sutradan smo otišli u Nusa Beach Bar. Jeste da je malo skuplji, Keo točeni je pet ipo evra, ali ako se računa sa pozitivne strane dva piva dobijete za samo četiri evra. Evo kako. Dva piva su jedanaest, minus sedam jer ne plaćate ležaljke, i to mu dođe ta četiri evra.

Sir

Čuveni kiparski Hanumi, sir koji se pravi od ovčjeg ili kozjeg mleka. Najbolji je ako se baci na roštilj. Odličan je i svež. Ja sam ga malo propržio na maslinovom ulju. U našoj prodavnici je 12,5 evra za kilogram. U nekim ide i do 17,5.

Vino

Komandarija (Commandaria) je autentično kiparsko vino. Kažu da je najstarije vino na svetu. Pominje se pre 5.000 godina. To je desertno crveno vino. U prodavnicama flaša od pola litre košta od 6 pa do 25 evra u zavisnosti od brenda i kvaliteta. Mala čaša u Savino Rok Baru je 5 evra.

Lignje

I naravno καλαμάρι (kalamari). Poslednjeg dana smo poželeli da pojedemo nešto morsko. Kafanica Stoa pored crkve Svetog Lazara.

Jezero

Pored Larnake je veliko slano jezero na kom zimuju ružičasti flamingosi. U maju ih više nema. Put do aerodroma prolazi pored jezera.

Kipar

Mnogo toga nismo videli šta sve ima na Kipru, a i ovo malo je vredelo. Voleo bih da ponovo letujemo tamo i to u delu gde nismo bili. Kažu da severozapadni deo ima mnogo manjih mesta sa odličnim plažama i autentičnim selima koje treba posetiti. Sve u svemu, jako smo zadovoljni ovim letovanjem. Mogu slobodno da preporučim Kipar.

Ako vam se svidelo, tu su ikonice, pa podelite na društvenim mrežama da mogu i drugi da vide.